Blog

kreatopolis Rane faze crteža ili – šta očekivati, a šta ne od trogodišnjaka?

Rane faze crteža ili – šta očekivati, a šta ne od trogodišnjaka?
Jana Rastegorac / 06.02.2017

Svedoci smo pojave da mališani već od dve, dve i po godine rado pristupaju bojama, olovkama, papirima, plastelinu i drugim likovnim materijalima. Oni sa jednakim zadovoljstvom u boju umaču četke, kao i prstiće i sve druge predmete koji svojim različitim oblicima mogu ostaviti zanimljive otiske.

Između druge i treće godine dete iz takozvane faze škrabanja prelazi u fazu šematskog prikaza. Iako roditelji često omalovažavaju prve detetove pokušaje da se upozna sa olovkom i papirom, vrlo je važno da njegove aktivnosti u ovom periodu budu podržane adekvatnom pažnjom i podrškom starijih, budući da predstavljaju osnovu ne samo za kasniji psihološki i umetnički razvoj, već i za sticanje motoričkih veština neophodnih za pisanje. Žvrljanje će od nasumičnih pokreta polako prelaziti u koncentrisanje spletova linija u centar papira, a zatim će se pojaviti prvi geometrijski oblik – krug.

U početku, dete ne počinje da crta sa određenom namerom, ono nema plan šta će nacrtati i nije koncentrisano na rezultat. Ono će postepeno početi da pridaje nacrtanim oblicima značenje – najčešće oni predstavljaju ljude (mama, tata) ili životinje. Najjednostavniji šematski prikazi su „glavonošci“, krugovi sa očima i ustima iz kojih direktno izlaze udovi. U početnoj fazi, simbolički prikazi nemaju mnogo detalja. Ka četvrtoj godini, oni postaju sve bogatiji i kompleksniji.

Treba znati da se kod trogodišnjaka i četvorogodišnjaka još ne javlja realističko korišćenje boja, već da je ono ekspresivno. Ne treba ih, dakle, prisiljavati da sunce boje žuto, a travu zeleno, već posmatrati koje boje odabiraju i razgovarati o tome sa njima. Deca u tom uzrastu još nisu zainteresovana za bojenje kao popunjavanje površina, već više uživaju u upoznavanju sa bojom kao živim materijalom, koji se može razlivati, mešati, otiskivati, dodirivati prstima.

Mališani ovog uzrasta veoma vole i modelovanje. Najpogodnije za to je testo u boji, koje se može napraviti i u domaćim uslovima, a potpuno je bezbedno i netoksično. Čulo dodira dodatno će motivisati dete da razlikuje i kombinuje boje, kao i da stvara jednostavne trodimenzionalne oblike.

Osim klasičnih materijala, ukoliko pustimo mašti na volju, na papir možemo lepiti i posipati najraznovrsnije materije, pod uslovom da ne ugrožavaju bezbednost deteta. Pa tako uz našu pomoć dete već može početi da secka papire u boji, tekstil, lišće, da koristi materijale iz prirode ili odbačenu ambalažu. Važno je pružiti mu što više izazova i na taj način mu poslati poruku da sve što vidi može kreativno upotrebiti. Ovo je mnogo bolja osnova za njegov kasniji umetnički razvoj od insistiranja na crtačkoj veštini ili konkretnim prikazima.

Stvorite atmosferu u kojoj trogodišnjak može da uživa, da se igra sa materijalom, da eksperimentiše, pa i da se prlja (naravno, do izvesnih granica), ne opterećujte se ishodom, a ukoliko pored uživanja dobijete i lep rezultat porazgovarajte sa njim o tome. Možda će se složiti sa vama, a možda i ne. Ako već ima tu reč u svom rečniku, primetićete da trogodišnjak najverovatnije shvata „lepo“ potpuno različito od vas...