Blog

kreatopolis Kreativni pokret i ples u radu s decom

Kreativni pokret i ples u radu s decom
Jana Rastegorac / 23.02.2017

Kreatanje je jedan od prvih i najvažnijih načina na koji bebe i mališani istražuju svet oko sebe, a taj proces se nastavlja dok rastu i razvijaju se. Osvešćujući postepeno svoje telo i pokrete, deca uče da ih kontrolišu, da slede uputstva, kao i da osluškuju i poštuju druge u zajedničkom prostoru. Zato je kreativni ples najbolje koristiti u radu sa grupama dece.

Ples i pokret mogu se koristiti kao dopuna mnogim programima rada sa decom, naročito u uzrastu od 3 do 6 godina. Ples razvija svest o prirodnom kreatanju u samostalnom i interaktivnom odnosu sa drugima. Rezultat je samoprihvatanje, razumevanje drugih i poštovanje razlika. Ples je dostupan svakom detetu jer ne poznaje granice (jezik, rod, nacija, socijalni status, kultura). On deluje na perceptivni, kinestetički, kognitivni i stvaralački nivo učenja, podstiče razvoj inteligencije i kritičkog mišljenja. Pokret takođe omogućava bolje izražavanje emocija, naročito kod one dece koja iz nekog razloga ne mogu verbalno da ih izraze.  

Pre nego što počnete sa aktivnošću, prilagodite prostor. Oslobodite centralni deo prostorije od nameštaja i suvišnih predmeta, tako da svako dete ima dovoljno mesta za kretanje. Počnite sa postavljanjem pitanja u vezi sa telom (šta je to telo? šta ono sve ima? kako se sve možemo kretati?...) Zagrejte telo tako što ćete imitirati pokrete nakon buđenja (protezanje, zevanje, otvaranje i zatvaranje očiju...), tako što ćete zadavati različite načine kretanja (kretanje unazad, usporeno, kroz „blato“...) ili tako što ćete koristiti određeni zvuk kao podsticaj. Deca takođe jedna drugima mogu zadavati pokrete ili dodavati jedni drugima zamišljeni predmet. Deca bi trebalo da stoje u krugu.

Različite stvari mogu biti inicijatori pokreta – to može biti neki deo tela (kako nas šaka može voditi kroz prostor?), određena reč koja će izazvati asocijacije (životinje, prirodne pojave), ali i umetnička dela (reprodukcije slika, fotografije skulpture i arhitekture), muzika, glasovi životinja.

Deca vežbaju koncentraciju kroz igru ogledala u kojoj treba da ponove pokret koji je napravio njihov partner, a pamćenje i opažanje npr. kroz igru pokvarenih telefona u kojoj dok druga deca žmure, jedno dete izvodi određeni pokret drugom detetu, koje zatim treba da ga što tačnije prenese sledećem.

Kroz ples deca mogu bolje razumeti ton, ritam i dinamiku muzike, pa ih tako možemo uvoditi u različite muzičke žanrove i ispitivati razliku u pokretima koji ih prate. Samo telo takoe može poslužiti i kao muzički instrument, naročito za istraživanje ritma (udaranje dlanovima po obrazima, grudnom košu, bedrima).  

Kroz pokret se razvija i kinestetički (kroz premeštanje ravnoteže), ali i taktilni doživljaj (kombinovanje dodira i pokreta), kao i osećaj za prostor oko tela (napred/nazad, malo/veliko, blizu/daleko).

Vežbe se mogu zasnivati na ponavljanju zadatih pokreta, ali je važno uključiti potom i one koje će podrazumevati njihovo samostalno kreiranje pokreta, a zatim i malih koreografija. Treba podsticati decu da sami pomoću improvizacije dočaraju pojave, oblike i detalje pokretima i položajima tela.

Na kraju ne treba zaboraviti opuštanje i istezanje (streching).

 

Tekst preuzet iz: Larisa Navojec „Vježbenica za pokret i ples – priručnik za predškolske ustanove“, prevod Enes Škrgo, Generator, 2015.